Jochen Gertz - Kontinentalni doručak
Prvo da kažem nekoliko reči o svom putu. Pre nego što
sam došao u Beograd, bio sam u Dablinu. Sedišta u avionima
aviokompanije "Aer Lingus" prekrivena su citatima
iz knjiga čuvenih irskih pisaca, npr. Singa, Biana, Svifta,
O' Kejsija, Šoa, Vajlda, Jejtsa, Džojsa, Beketa i dr.
Većina njih je putovala tako što je postala nadaleko poznatija
od svoje zemlje. Nasuprot tome, u avionu JAT-a sedišta
su korišćena kao reklamni panoi kompanije "Pepsi
Kola".
Kontinentalni doručak znači da niste kod kuće.
Na mnogim drugim mestima on znači nešto drugo, recimo
da možete birati ili da imate vremena da se odmorite.
Putovanje na jednu umetničku izložbu znači da je najgore
prošlo, ili će pak tek doći.
Kontinentalni doručak je umetnička izložba.
To znači da se opredeljujemo za običan život u miru čiji
je umetnost deo. Zamislite sedišta aviona aviokompanije
"JAT" prekrivena rukopisima i potpisima umetnika
koji učestvuju na ovoj izložbi. Zamislite putnike u tim
avionima kako otkrivaju, čitaju, razumeju ili ne razumeju
misli živih umetnika iz Hrvatske, Evrope i ostalih delova
sveta. Šta bi to promenilo? Možda ne mnogo toga.
Možda to znači da dok god ovi avioni budu leteli, umetnici
će putovati na međunarodne izložbe. Što se tiče savremene
umetnosti, najgore je prošlo, ili će pak tek doći.
Beograd je postao čuveni centar savremene umetnosti šezdesetih
godina prošloga veka. Tih godina, pa potom sedamdesetih
i osamdesetih, u Beogradu i širom bivše Jugoslavije organizovane
su mnogobrojne radionice, simpozijumi, susreti, performansi
i međunarodne umetničke izložbe. Nakon toga je taj Beograd
nestao. Mi znamo i zašto. Na ljudima iz Srbije, bili oni
umetnici ili ne, je da govore o tome.
Oni mogu i moraju to učiniti. Današnje otvaranje izložbe
Kontinentalni doručak je ponovni povratak u Beograd.
Hvala Vam što ste nas ugostili. Hvala Vam što ste nas
ponovo pozvali.
U ime umetnika, mislim da je to moj zadatak, želeo bih
se zahvaliti Andi Rotenberg. Ona je učinila ovde ono što
je pre toga učinila u Varšavi. Učinila je to po prvi put.
Želeo bih se, takođe, zahvaliti Dunji Blažević, Biljani
Tomić, Bojani Pejić i Idi Briard. One nisu učestvovale
ovoga puta, ali su jedan od razloga zbog kojih smo mi
danas ovde.
