youtube

Koncept

ГУД ЛАЈФ
Fizički narativi i prostorne imaginacije

 

Ovogodišnji Oktobarski salon smešten je u zgradi Geozavoda, sadgrađenoj između 1905. i 1907. kao sedište Beogradske zadruge i Prvog srpskog društva za osiguranje, u jednoj od najlepših i istovremeno najzapostavljenijih monumentalnih zdanja u Beogradu. Ova inspirativna lokacija će biti iskorišćena kao prostor ad hoc transformacije, gde će umetnički radovi biti „implantirani“ u njeno trenutno stanje i njen postojeći istorijski narativ i arhitekturu. Ova zgrada postaje trambulina ili katapult – lokalizovana i specifična ― ali ne i prazna ili zatvorena, već aktivna u povezivanju tačaka između tu i tamo, između nekada i sada.

 

Većina umetničkih radova je izvedena in situ, ali bez želje za spektakularizacijom ili komodifikacijom prostora, već za pružanjem situiranog i motivisanog vizuelnog i konceptualnog komentara sopstvenih fizičkih, perceptivnih i narativnih osobina vis-à-vis konteksta aktuelne društvene, političke i ekonomske krize. Reč je o krizi sa kojom se suočavamo u svim krajevima sveta i koja obuhvata sve oblasti našeg svakodnevnog iskustva. Ali nije to samo kriza u političkoj, ekonomskoj i društvenoj sferi, nego i kriza društvene imaginacije. Kriza poverenja vezanog za to kako se nositi sa pitanjima društvene nade i dobrog, dobrog života. Ne kao ciničan poduhvat, nego kao način da sa-osetimo, da se pod-smejemo i smejemo-sa.

 

Svaka izložba, kako u svojoj fizičkoj, tako i u svojoj diskurzivnoj stvarnosti, jeste pre svega jedan specifičan oblik razmene u okviru specifičnog okvira okolnosti i specifičnih društvenih uslova. Namera ovog Salona je da istraži modalitete prevođenja i transformacije prostora (i fizičkog i društvenog) kao unapred datog i statičnog, u mesto, kao privremeno i tranziciono. Otvorenost ovakvog vida razmene omogućava zaobilaženje puke instrumentalizacije ili komodifikacije umetničkog dela, kao i jednodimenzionalnosti unapred definisanih i dogovorenih društvenih (ili političkih) ciljeva, konsenzusa ili odredišta umetničkog čina.

 

Izložba i knjiga koja ju prati promovišu istraživanje prostora i njegovog konteksta zasnovanog na praksi, što je proces koji nije određen teoretskim ili metodološkim predumišljajem. Zastupa se pozicija smeštena u uzan i krhki prostor u kome savremena umetnost ne crpe iz mita umetničke autonomije (gde je komodifikacija umetnosti konačni ishod) i ne oslanja se na instrumentalizovanost umetnosti, u cilju izražavanja i promovisanja nekakvih unapred zadatih političkih i teorijskih diskursa. Umesto uzdizanja autonomije i spektakularizacije politike, izložba nudi prostor za simultanost fizičkog i diskursivnog, prostor za nestabilnost i rizik.

 

U žiži našeg interesovanja je odnos između prostorne i društvene imaginacije, mogućnost transformacije prostora u mesto, ali i refleksivne naracije u aktivno fizičko prisustvo.  Arhitektonska datost zgrade Geozavoda i narativi koji sačinjavaju njenu istoriju predstavljaju početne tačke za refleksije na temu društvenih vizija, obećanjâ i obmana, prevashodno tipičnih za lokalnu „verziju” pokušaja, postepenog napretka i konačnog zastoja na putu modernizacije društva.

 

Doba modernosti karakterisala je sposobnost da se stvori vizija budućnosti, koja se danas uglavnom odbacuje sa relativizujućih stanovišta skeptizicma i ironije. Ipak, osnovna premisa modernosti, koja se se u suštini svodi na „dobar život za sve”, ostaje nesvodljivo mesto na kome se mogu spojiti želje pojedinca i društvena imaginacija u procesu kontinuiranog kruženja. Ovo kruženje manifestuje se kao trajektorija u kojoj jednaku važnost dobijaju lična imaginacija (želje, žudnje, potrebe, snovi, strahovi i opsesije), kolektivna imaginacija (mit, utopija, opšta mesta) i fikcija (kulturološki i umetnički konstrukti i predstave). Kako bi ovo kruženje postalo vidljivo, nije dovoljno jednostavno osmisliti umetničko delo ili izložbu, kao reprezentativne i demonstrativne, nego i kao polje za pojedinačna prostorna iskustva koja imaju specifične transformativne potencijale.

Branislav Dimitrijević i Mika Hannula