Ми не знамо шта је то, али сигурно није то што ти мислиш да јесте
скулптура, метал, натрон-папир
565 цм x 310 цм x 400 цм
2012.

Скулптура Ми не знамо шта је то, али то сигурно није оно што ти мислиш да јесте – у формалном смислу ослања се на искуства минималистичке уметности, пре свега на специфичан однос посматрача према објекту/скулптури која је изложена (однос телесне перцепције и однос објекат-архитектура, како о томе говори Роберт Морис (Robert Morris), један од најзначајнијих теоретичара минимализма). Уметница ствара објекат-инсталацију којим иницира или креира просторно искуство за посматрача које је везано за објекат; то просторно искуство састоји се с једне стране у немогућности да се рад сагледа у целини, са свих страна – превелике димензије објекта у изложбеном простору, а с друге стране у провокацији посматрача називом самог објекта-инсталације.

Ана Крстић својим радом Ми не знамо шта је то, али то сигурно није оно што ти мислиш да јесте – на неки начин провоцира и потцењује посматрача, стављајући га у положај некога ко не разуме изложени рад нити ће га икада разумети. Као предлог за тумачење рада уметница истиче процес везан за саму продукцију рада, али и процес комуникације рада с посматрачем. С једне стране је деликатан и пажљив процес размишљања и рада, а с друге стране процес мишљења и закључивања посматрача над којим сама уметница нема или ретко када има контролу. Уметница истиче и да је поступак апропријације минималистичког уметничког дискурса на неки начин симулација, где се она сама игра уметности – ствара нешто што личи на уметност. Тиме отвара простор за испитивање класних разлика – инстанце у којој се одлучује о томе шта јесте а шта није уметност, те и шире, шта јесте и шта није реалност.

Рад је продуциран и излаган на 53. Октобарском салону: ГУД ЛАЈФ, 2012. године.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-454/1/10.12.2014.
Инвентарски број: 1381
Фото: Љубазношћу уметнице, поставка 53. Октобарски салон, Ана Крстић

Избор библиографије:
53. Oktobarski salon, Gud lajf: fizički narativi i prostorne imaginacije. Kulturni centar Beograda, 2012.
Art + Media, Journal of Art and Media Studies, No 7, April 2015, Art and Politics: Agency, Autonomy, Emancipation – Artist Portfolio, Singidunum University, Belgrade, 2015, 78–81.
Vesna Milosavljević, „Možemo li sada stati?” (razgovor s umetnicom), SEEcult.org, Beograd, 22.7.2012, http://www.seecult.org/vest/mozemo-li-sada-stati, приступљено 27. марта 2020.
Вођење кроз изложбу Ми не можемо сада стати, SEEcult.org, 2012, https://www.youtube.com/watch?v=j3-tWdeD0Fk, приступљено 27. марта 2020.

О АУТОРУ:

Aнa Крстић (1978, Ваљево, Србија) диплoмирaлa je нa Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду и Филозофском факултету у Београду. Мастер студије завршила је на Универзитету у Берлину 2018. године. Oд 2006. гoдинe излaжe нa групним и сaмoстaлним излoжбaмa у зeмљи и инoстрaнству. Ради у разним медијима (скулптура, инсталација, видео) и у различитим институционалним и ванинституционалним контекстима. У свoм рaду пoкушaвa дa пoкрeнe свeст o знaчajу и функциjи умeтнoсти у друштву, o пoзициjи умeтникa у ширeм друштвeнoм кoнтeксту. У својој пракси од 2010. године специјализовала се за пројекте специфичне за локације и партиципативне пројекте с фокусом на спомен-културу и присвајање јавног простора. Добитница је награде публике на 25. Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 2010. године, била је финалисткиња Награде „Димитрије Башићевић Мангелос” 2012. и 2013. године. Од 2014. године живи и ради у Берлину. Више информација на https://anakrstic.wordpress.com/