What did tomorrow bring us?
слајд пројекција са звуком
димензије променљиве
едиција: 2/5
2011.

Инсталација What did tomorrow bring us? састоји се од слајд пројекције фотографија уметникових родитеља коју прати звук реке која протиче. Пројекцију чине две спојене фотографије. На једној је уметникова мајка коју је фотографисао муж, а на другој отац којег је фотографисала жена. Спајајући их у целину, повезује документарно с конструкцијом, садашњост с прошлошћу. Граматички нарушена хронологија у називу рада упућује на урушавање прошлости, садашњости и будућности, позивајући посматрача да испита аутентичност и питања и пројекције.

Рад се бави односом између садашњег и прошлог времена, кроз слику једног пара и парадоксално питање о томе шта нам је сутра донело? Он такође говори о једном одређеном историјском периоду Југославије и може се схватити као алузија на социјалистички и комунистички сан који су живели уметникови родитељи. Сликом „замрзнути” у једном одређеном временском тренутку, мушкарац и жена, директно из своје прошлости питају се о будућности. Иако се чини да нас слика позива да пређемо мост на којем се налази пар, текст постаје физичка препрека да то и учинимо. Погледи мушкарца и жене сусрећу се с погледима гледалаца и остају заробљени између обостраног процеса размишљања и присуства аутсајдера.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-38/15.3.2014.
Инвентарски број: 1340
Фото: квадрат из видео-рада

Избор библиографије:
Бранислав Димитријевић, ‟We might come from Hell, but we’re too young to tell”, Can I Change My Career For A Little Fun?, Музеј савремене уметности Београд, Београд, 2007, 5–10.
Кристина Марбергер, ‟What Did Tomorrow Bring Us?”, пратећи текст уз изложбу What Did Tomorrow Bring Us?, HDLU-Karas, Загреб, Хрватска, 2012.
Горан Петровић, Немогући идентитет и нестабилност репрезентативних форми у раду Дејана Калуђеровића”, Magazin Art Centrala, Подгорица, 2014, 8–9.
Марина Мартић, “The Kids Are Alright”, Дејан Калуђеровић, Conversations –Azerbaijan, YAY Gallery, Баку, Азербејџан, новембар 2014, 11–13.

Први мaj 1977.
двоканална звучна инсталација
13’15’’
2014.

Реч је о дeкoнструкциjи пoрoдичнoг филмa кojи прикaзуje чин нaсиљa чији узрок остаје непознат. У фокусу је призор током којег један дечак баца камен на девојчицу. Уметник анализира догађај из свог раног детињства и позива чланове породице да се присете и сами поменутог догађаја.

Рад је приказан у оквиру 55. Октобарског салона, за који је аутор добио и награду Салона.

Oригинaлaн снимак подељен је и пренесен нa 29 слajдoвa, кojи се понављају свака четири минута, чиме се сцена насиља наглашава, а њено трајање продужава. Други важан сегмент инсталације чине аудио-записи, сведочења очевидаца (чланова породице) који говоре о догађају који се десио 1977. године. Рaзликe у изjaвaмa свeдoчe o субjeктивнoj прирoди сeћaњa и oпaжaњa, с чиме се сусреће и сам посматрач у процесу разумевања рада. У презентацији, рад је приказан у две одвојене просторије, од којих се у једној чују аудио-записи сведочења очевидаца, а у другој види слика самог чина насиља. На овај начин, уметник оставља простора сваком понаособ да креира сопствени паралелни сценарио догађаја – који је сам по себи упитан.

Рад је био изложен на 55. Октобарском салону: Ствари које нестају, 2014. године.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-420/16.12.2016.
Инвентарски број: 1426
Фото: квадрат из видео-рада

Избор библиографије:
55.Октобарски салон, Ствари које нестају. Културни центар Београда, 2014.
Seamus Kealy, ‟Repositories of Unseen Impulses: A Few Notes on the Work of Dejan Kaludjerović”, Conversations, Verlag Für Moderne Kunst, Vienna, 2017, 33–39.
Горан Петровић, „Impossible identity and instability of representational forms in the work of Dejan Kaludjerović”, The Future Belongs To Us?, Galerie Van De Weghe, Antwerp, Belgium, 2013.
Walter Seidl, „Дејан Калуђеровић: Стварности детиње свести”, Can I Change My Career For A Little Fun?, Музеј савремене уметности Београд, Београд, 2007, 15–18.

О АУТОРУ:

Дејан Калуђеровић (1972, Београд, Србија) дипломирао је и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду, a специјалистичке студије завршио је на Академији примењених уметности у Бечу. Године 2010. аустријска влада доделила му је почасно држављанство за заслужне уметнике/грађане. Кроз свој рад, Калуђеровић најчешће пропитује одговорност и манипулацију, као и начин на који масовни медији, едукативни системи или породични контексти утичу на друштво. Фокус његовог рада често је истраживање доминантне централне слике Западног друштва, које је опседнуто насиљем, као и структуре и механизми капитализма. Његови радови део су многих приватних и јавних колекција; излагао је на бројним самосталним и групним изложбама у Европи, Америци, Аустралији и Азији. Живи и ради у Београду и Бечу. Више информација на dejankaludjerovic.net