Индивидуални колективизам
24 ТВ портрета уметника (видео)
120’12”
2009.

Добивши позив од стране Бранке Анђелковић, уметничке директорке 50. Октобарског салона, да направим рад за потребе поменуте изложбе, прво сам истражио информације о контексту у којем се ова ликовна манифестација одвија.

С обзиром да су те 2009. године због економске кризе смањена финансијска средства за реализацију салона, учинила ми се храбра одлука Бранке Анђелковић да у таквим околностима смањи број учесника и концентрише се искључиво на домаћу сцену и укључи само локалне уметнике, дајући им такође подршку за продукцију радова која до тада није била уобичајена. Како је Бранка Анђелковић насловила изложбу ‘Околност’, питао сам се у којим условима живи савремена уметност на овим просторима; какав је однос уметника и друштва, тј. како уметници промишљају друштво и како друштво промишља или доживљава савремену уметност.

Сетио сам се да задњих пар година већина културњака и уметника говори о недостатку емисија из културе на српским телевизијама, било да су мозаичног карактера било у форми интервјуа, или форми портрета. На српским телевизијама годинама нису рађени ТВ портрети уметника у краћој или дужој документарној форми. Тако сам дошао на идеју да креирам серију документарних ТВ портрета са свим учесницима Октобарског салона (и одлучио да делујем у простору PR-а и маркетинга).

Основна идеја ми је била да широкој публици приближим савремену уметност. Сви смо свесни неприсутности савремене уметности у масовним медијима као и њене одсутности у едукацијском систему; што можда и доводи до ситуације у којој се на почетку 21. века људима савремена уметност чини далека и страна.

У форми ТВ портрета у којима уметници на једноставан начин говоре о свом раду, настојао сам указати гледаоцима да је њихов рад итекако животан и близак свакодневним проблемима и темама с којима се сусреће и бави свако од нас.

Назив пројекта ‘Индивидуални колективизам’ указује на појединца који је упућен на другога, који промишља своју заједницу, друштво. Тај појединац деловањем гради односе и развија мрежу познанстава. Када се појединац који је истински културно-духовни радник, трагалац, када се он спознајно и духовно развија и креће према напред, такође се развија и креће, на индиректан или директан начин, и читава његова мрежа.
Игор Грубић

Бранка Анђелковић. Фил Колинс. Миљенко Дерета. Урош Ђурић. Биљана Ђурђевић. Бојан Фајфрић. Иван Грубанов. Игор Грубић. Живко Грозданић. Јамесдин. Жолт Ковач. Марко Лулић. Маузолеум. Зоран Насковски. Пеђа Нешковић. Влада Николић. Олег Новковић. Даринка Поп-Митић. Бранимир С. Трша. Зоран Тодоровић. Раша Тодосијевић. Борут Вилд. Катарина Здјелар. Желимир Жилник.

Новинарка: Сандра Грубић
Сниматељ: Јосип Иванчић
Монтажер: Зоран Минић

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-528/28.12.2018.
Инвентарски број: 211
Фото: квадрати из видео-портрета

О АУТОРУ:

Игор Грубић (1969, Загреб, Хрватска) је уметник, редитељ и перформер. Бави се фотографијом, видеом и уметничким активизмом. Од 1997. до 1999. године студира на Oдсеку за мултимедијалну уметност на Академији ликовних умјетности у Загребу, а потом похађа Одсек монтаже на Академији драмских умјетности у Загребу и Филозофски факултет Дружбе Исусове. Године 1998. добио је награду 33. Загребачког салона („Црни перистил”). Аутор је бројних пројеката, самосталних и групних изложби у Хрватској и ван ње. Од 2000. године ради и као продуцент и аутор документарних филмова, ТВ репортажа и друштвено одговорних реклама. Представљао је Хрватску на 58. Бијеналу у Венецији.