Уметник који не цитира Маљевича није уметник
компјутерски колаж – модификована историјска фотографија
70 цм x 100 цм
едиција: 1/5
2007.

Уметник који не цитира Дишана није уметник I
компјутерски колаж – модификована историјска фотографија
70 цм x 100 цм
едиција: 1/5
2007.

Уметник који не цитира Дишана није уметник II
компјутерски колаж – модификована историјска фотографија
70 цм x 100 цм
едиција: 1/5
2007. 

Не напуштајући цитатност као, како сам аутор истиче, експлицитно памћење културе, и саопштавање путем метафоре, важних покретача у настанку Продановићевог уметничког дела, он 2007–2008. реализује циклус Година лава. „Његову окосницу чине и критичко-саркастична разматрања девијација потрошачке културе и њен утицај на социјалне, културолошке, естетске и визуелне нормативе и вредносне кодове, карактеристичне за савремену Србију у првој деценији 21. века и њен хипертрофирани фетишизам бренда.” У овом циклусу посебно се издвајају два иронијско-концептуална рада у форми компјутерски модификованих историјских фотографија: Уметник који не цитира Маљевича није уметник и Уметник који не цитира Дишана није уметник, која су излагана на 48. Октобарском салону Микронаративи 2007. године.

„Сродно својим дотадашњим разматрањима, Продановић се бави феноменом губљења изворне супстанције симбола и значења у култури краја 20. и почетка 21. века, учесталом употребом и злоупотребом смисла и првобитних интенција авангарди, посебно Маљевичевог и Дишановог дела.”

Лидија Мереник, Милета Продановић: бити на неком месту бити свуда бити, Фонд Колекција Вујичић, Београд, 2011, стр. 122.

„Пар лавова на капији је архетипска слика, он чува нешто драгоцено. Наравно, то може бити виђено као ‘лош укус’, објашњено као потреба за исказивањем моћи, нарочито у временима беде и несигурности. Али у том гесту ‘украшавања’, на елементарном нивоу, постоји приватна потреба за лепим. На сасвим супротном полу широког поља уметности постоје иконе авангарде. Стиче се утисак да је највећи део уметничке продукције друге половине двадесетог века заправо дијалог с неколицином великана, с њиховим делом али и ‘имиџом’. У том дијалогу, личности које су оспоравале конвенције полако постају неспорне и недодирљиве. Једноставан колажни гест није само укрштање ‘високог’ и ‘ниског’ – то је покушај да се ненаметљиво постави питање: Шта је то што је драгоцено у модерној уметности?
Лоран Хеђи, каталог 48. Октобарског салона

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону III-5-221/14 8. 2014.
Инвентарски број: 1335, 1372, 1373
Фото: Љубазношћу уметника

Орвието
инсталација: принт на алуминијуму и цртеж/гваш
70 цм x 1100 цм
2010.
Сликар, писац, критичар, један од водећих актера уметничке сцене осамдесетих и један од најважнијих аутора постмодерне у Србији, Милета Продановић у свом раду у пољу визуелне уметности користи богато национално и светско историјско-уметничко наслеђе, посебно византијско, кроз колажне и цитатне поступке.

Према речима историчарке уметности проф. др Лидије Мереник, Продановић је од „измишљања историје” из циклуса 80-их и 90-их рецентном серијом слика Екфраза из 2019. стигао до још једне, сопствене обнове слике.

„Уз бројне раније сликане и амбијенталне експерименте, Продановић сада, као и у својим најбољим сликарским делима (Анђео историје, 1997; Rolling skies – Умотавање небеса, 2004), наставља ‘измишљање слике’, што је карактеристично за његов свеукупан концептуални и сликарски метод. Његове слике, попут читавог његовог стваралаштва, најпре су сложена значењска, а тек последично визуелна поља.”

Лидија Мереник, текст за изложбу Екфраза, Галерија „Рима”, Крагујевац, 2019.

Рaд Oрвиeтo чине фoтoгрaфиjе и цртeжи дужинe 11 мeтaрa чиjи пaрaлeлни тoкoви тaмних и свeтлих низoвa гoтичкe фaсaдe нивeлишу мeтaфoру кoнтинуитeтa нaших живoтних тoкoвa, путoвaњa, дaљинe, врeмeнa. У овом полиптиху кojи чине фрaгмeнти гoтичкe фaсaдe кaтeдрaлe у Oрвиeту, мeђу кojе су интeрпoлирaни цртeжи/гвaшeви или сликe, дoслeднo je и дo крaja примeњeн кoнцeпт цитaтнoг и рeпeтитивнoг. Aли oвoг путa нeмa кoдa, ни прoсвeтитeљскoг нити билo кoг другoг, кojи би трeбaлo дeшифрoвaти. Њихoвa пoсeбнoст je упрaвo у суптилнoм прeлaску и пoвeзивaњу фoтoгрaфскoг прeдлoшкa с мaнуeлним свeтoм сликe, и ствaрaњу тajaнствeнoг oднoсa измeђу дoкумeнтa и сeћaњa, прoшлoсти и сaдaшњoсти, мaтeриje и фoрмe, ствaрнoг и зaмишљeнoг, бeспoврaтнoг и нeзaвршивoг…

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-479/1/15.12.2014.
Инвентарски број: 1383
Фото: Љубазношћу уметника

Избор библиографије:
Лидија Мереник, Милета Продановић: бити на неком месту бити свуда бити, Фонд Колекција Вујичић, Београд, 2011.
45. Октобарски салон, Континентални доручак, Културни центар Београда, 2004.
46. Октобарски салон, Микронаративи. Културни центар Београда, 2007.

О АУТОРУ:

Милета Продановић (1959, Београд, Србија) завршио је Факултет ликовних уметности у Београду 1983. године и на истом факултету магистрирао 1985. године. Специјализација у Лондону, на Royal College of Arts 1989–1990. Године 2009. на ФЛУ у Београду стекао је звање доктора ликовних уметности. Од 1990. ради на Факултету ликовних уметности у Београду, сада у звању редовног професора. У периоду 2015–2018. био је проректор, а затим током периода 2018–2019. ректор Универзитета уметности у Београду. Од 2011. године члан је Националног савета за културу Републике Србије, а у периоду 2015–2019. председник тог тела.

Излагао је (од 1980. године) на великом броју самосталних и групних изложби у Југославији и у више европских градова (Рим, Тибинген, Тулуз, Каркасон, Венеција, Беч, Грац, Праг, Регензбург, Кијев…) и Америке (Клиер Лејк – Хјустон, Колумбија – Јужна Каролина). Године 1986. излагао је на Бијеналу у Венецији, у југословенском павиљону. Излагао је на 45. Октобарском салону: Континентални доручак (2004) и 48. Октобарском салону: Микронаративи (2007).

Од 1983. објављује прозу, есејистичке текстове из области визуелних уметности и публицистику. Био је члан редакције часописа „Београдски круг”, „New Moment” (часопис за визуелне медије) и „Култура”.

Радови му се налазе у најважнијим музејским и приватним збиркама у Србији, земљама некадашње Југославије и у Европи. Добитник је већег броја најугледнијих националних награда из области књижевности и ликовне уметности. Живи у Београду.