Циклус „БАЈКА О МИХАИЛУ“

  • Taraxacum officinale L „1,2,3,4,5,6“

КЊИГА-КРЕВЕТ (Љубав)
комбинована техника
190 x 150 x 20 cm
едиција: уникат
1998/2016/2017.

  • „Младић и Маслачак“

КЊИГЕ- МИНИЈАТУРЕ (Младић и Маслачак или Крај кога нема)
комбинована техника
шест мини књига, појединачне димензије 10 x 7 cm
едиција: уникати
1998/2016/2017.

Рад је био изложен на 56. Октобарском салону Љубавни занос 2016. године.

БАЈКА О МИХАИЛУ

Били једном један Младић и један Цвет маслачка.
Били су искрено и дубоко заљубљени једно у друго.
Мислили су да је највећа несрећа и препрека њиховој љубави
то што нису од истог рода.
Обоје су једног тренутка пожелели да буду као онај други.
 
Неразумљивом чаролијом њихове жеље се испунише.
Цвет маслачка se претвори у девојку,
а Младић у маслачак.
 
Сунце је, без обзира на све, и даље грејало,                      
а ветрови су наставили да дувају.

Нена Скоко Снежана

 

Највеће љубавне приче су трагичне… Овај рад трансцендира додир – од метафоре љубавног кревета, преко хода по танкој жици која ће их спојити, до додира који нестане попут семена маслачка. Ове књиге се могу листати, дотакнути руком, али и целим телом. Потпуно предавање у немогућим околностима љубавнике претвара у кловнове или трагичне ликове, а ове су две крајности представљене кроз оксиморон најдиректније телесности и фрагилно заточене спиритуалности.

Ивана Поднар

Бајка о Михаилу
Тема којом се бавим је ЉУБАВ, моја љубавна прича, делимично стварна, мистериозна, ирационална, могућа и немогућа бајка са поруком. Тема је обрађена кроз пет сегмената, пет књига које говоре о сусрету, пољупцу, љубави, растанку, крају. Овде су приказане две књиге:

КЊИГА-КРЕВЕТ (Љубав)
Жуто ћебе којим сам се покривала, чини корицу ове књиге. Странице књиге су пет ћебади које сам откала и украсила помпонима, а шеста страница је постељни чаршав на коме је одштампано Михаилово љубавно писмо. Бројање од један до шест за Михаила и мене је имало значење љубавне изјаве.

КЊИГЕ- МИНИЈАТУРЕ (Младић и Маслачак или Крај кога нема)
Листови мини књига су направљени од семена „падобранаца“ маслачка и лако их је поцепати, уништити. Немогућност љубави и престанак живота Михаиловог учинили су да развој моје љубавне приче не само да није леп него носи несрећан и трагичан крај. Маслачак обични (Taraxacum officinale) је из рода биљки корова. Не знам да ли га је могуће искоренити.

Нена Скоко Снежана, одломак из текста каталога 56. Октобарског салона

 

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-280/08.10.2021.
Инвентарски број: 1703
Фото: Љубазношћу уметнице, поставка 56. Октобарски салон

Избор библиографије:
56. Октобарски салон, Љубавни занос. Културни центар Београда, 2016.

О АУТОРУ:

Нена Скоко Снежана (1960, Земун, Србија) дипломирала је и магистрирала на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, на Одсеку текстила. Усавршавала се код професорке Кирсти Рантанен на Универзитету индустријских уметности у Хелсинкију, у оквиру програма размене студената Министарства културе Југославије и Финске (1989); у класи професорки Магдалене Абаканович и Ање Гебел на Академији лепих уметности и дизајна у Познању, као стипендиста Министарства културе Пољске (1991–1993); на Голдсмитсу у Лондону (1994), као гост-последипломац код професорке Џенис Џеферис; у Њујорку на резиденцијалном програму CEC Artslink, у радионици за ручно прављење папира Dieu Donne Papermill (1999). Oсновала је и водила уметничку радионицу ЛУМ (Лаваторијум уметничких мисли, 1995–1998), посвећену истраживању и едукацији у области визуелног стваралаштва. Независно уметничко удружењe Пункт за уметнички експеримент покреће 2000. године, окупљајући велики број сарадника-уметника из земље и иностранства. Од 1989. године излаже и одржава бројне радионице, презентације и предавања у земљи (Београд, Зрењанин, Крагујевац, Горњи Милановац, Крушевац, Нови Сад, Бања Ковиљача, Врање, Боговађа, Сјеница, Суботица, Ниш, Рашка…) и иностранству (Босна и Херцеговина, Словенија, Македонија, Пољска, Литванија, Естонија, Холандија, Италија, Мароко, Русија, Енглеска, Данска, САД, Финска…). Чланица је УЛУПУДС-а (од 1985) и УЛУС-а (од 1999). У статусу самосталне уметнице је од 1992. Звање истакнуте уметнице добија 2005. Радови Нене Скоко Снежане чувају се у Музеју примењене уметности у Београду, колекцији компаније Теленор, у колекцији Imago Mundi Luciano Benneton Colection (Serbia Reconsidered, Contemporary Artists from Serbia), Атељеу 61 у Новом Саду и у Музеју Жана Лирса и савремене таписерије у Анжеу, у Француској (Musée Jean-Lurçat et de la tapisserie contemporaine, Angers).